iA


Timeline

Prvih 30 godina

1980.

Dobio nagradu za najbolju sporednu ulogu u filmu “Rođenje Ivana Ćosića”.

1986.

Nacrtao dete koje vozi biciklu. Greškom ofarbao papir u tamno teget boju. Da ne bih dobio pridiku od vaspitačice nacrtao svetlo i žuti snop svetlosti. Vaspitačica poslala rad na takmičenje i osvojio nagradu na gradskom takmičenju o bezbednosti u saobraćaju. Nisam namerno, majke mi…

1990.

Dobio trojku iz likovnog. Sve ostale ocene su mi bile trojke dok nisam skapirao da se nastavnik loži na leptire. Besomučno crtao leptire i imao pet do kraja osnovne škole iz likovnog. Nikada nisam naučio da crtam komplikovane, složene i interesantne stvari.

1994.

Sa društvom iz škole napravio omladinski časopis “Prve iskre”. Prelomili smo ga u Wordu. Zainteresovao se za izdavanje novina.

1995.

Upisao Gimnaziju, ušao u redakciju školskog lista Gimnazijalac.

Učestvovao na novinarskoj radionici, učestvovao u izradi časopisa Švorc.

1996.

Jedini preostao u redakciji školskog lista posle odlaska četvrte godine. Sačekao da me proglase glavnim i odgovornim urednikom.

Ponudio direktorki da nabavim sponzore za časopis “da škola nema trošak”, time omogućio da se časopis štampa u štampariji.

Nastavio da uspešno vodim školski list, koji je izlazio kvartalno, sve do kraja srednje.

1997.

Počeo da radim “prelom” za gradski list. Prvo prelamao male oglase i umrlice. Tadašnja kletva “Da Bog da ti Ćosa kevu skenirao”. Posle dve nedelje glavni i odgovorni urednik i tehnički urednik (igrom sudbine braća) su otišli na more, a meni uvalili da sa novinarima uradim ceo broj. Po povratku, tehnički urednik je proverio broj i rekao da sada mogu samostalno da ga radim.

1998.

Napravio prvi sajt Vršca na Internetu, tadašnji vrsac.co.yu

Organizovao davanje krvi u Gimnaziji. Dobio poziv da odem u Petnicu, jedini ja nisam dao krv u celoj Gimnaziji. Pohvaljen kao organizator.

Prisustvao radionici o novim medijima i web dizajnu. Upoznao super ljude. Pomagao drugima jer sam već znao dosta kroz rad na sajtu Vršca.

Krajem godine bio na tribini na kojoj su pričali momci sa belim pesnicama na majicama. Imali su super ideje kako da se promeni vlast. Rekao da ću da pomognem koliko sam mogao. Dve godine kasnije bio sam pominjan kao jedan od 30 ljudi koji su prošili mrežu te organizacije po Srbiji.

1999.

Gledao na Internetu kako poleću bombarderi ka nama. Rekao svima. Smejali su mi se prva dva sata. Posle su i ovde javili, pa se nisu smejali.

Posle 3 broja Gimnazijalca u četvrtoj godini rešio da četvrti bude u punom koloru. Bombardovanje nas omelo. Nikad nismo uradili četvrti broj.

Došao u Beograd. Upisao faks. Selio se nekoliko puta. Javio se drugarima iz one organizacije. Šetao malo sa njima. Dobili batine u General Ždanovoj.

Dobio poziv iz Petnice da pomognem oko predavanja o Web dizajnu. Prihvatio.

2000.

Drugari iz organizacije rekli da treba da šetamo od Novog Sada do Beograda da ujedinimo političke strane. Šetali. Hodali 24 sata. Stigli u Beograd. Političari se ujedinili, ja otišao u stan da lečim žuljeve.

Dao dva ispita. Malo li je?

Drugari iz organizacije rekli da imaju dovoljno ljudi u Beogradu, da treba da odem kod svojih da tamo probam da pomognem da srušimo vlast. Otišao. Šetali opet, lupali u bubnjeve, govorili na mitinzima, pomagali oko izbora.

Organizovali kampanju za upis u birački spisak “Lep kao upisan”. Smislio slogan. Dobili nagradu.

Onda su rekli da dovedemo sve koje možemo u Beograd da srušimo vlast. Ja došao sa 20.000 ljudi. Drugi isto doveli puno ljudi. Srušili vlast, pa se vratili kući. Vikali “Srbija je slobodna”. Bilo lepo.

Vratio se za Beograd. Dao još dva ispita. Upisao drugu godinu.

Napravio još jednu kampanju za decembar, “Dame biraju”. Da više žena izađe na izbore. Opet dobio nagradu za slogan. Od para za rad na toj kampanji prvi put kupio svoj kompjuter. Bio srećan.

2001.

Dobio ponude na račun prethodne godine za neke direktorske poslove.

Dobio ponudu da radim u prvom Web dizajn timu u marketing agenciji. Prihvatio. Mislio da sam dao sve od sebe i da ne treba više da se bavim politikom, niti da imam koristi od “slave”.

Zaposlio se u agenciji ICPS. Počeo da radim za velike brendove. Zaljubio se u brend standarde Lucky Strike – British American Tobacco.

Uređivao forum Netsurfer. Učestovao na SerbianCafe Web dizajn diskusijama. Pojavile se ideje o Dizajnzoni.

2002.

Shvatio da za godinu dana nisam dao ni jedan ispit. Dao otkaz i prijavio dva ispita. Engleski i informatiku, to ne treba da učim. Položio engleski, izašao na informatiku i dobio pitanje “matrica socijetalnog razvoja”. Više se nisam vraćao na fakultet.

Radio na raznim projektima, pravio novine i razne materijale za Udruženje preduzetnika iz Vršca.

2003.

Čuo da su ubili premijera. Teško se smorio.

Otišao u Petnicu da držim predavanja. Upoznao buduću suprugu. Zbog pisanja satiričnog bloga u sred vanrednog stanja uhapsili koordinatora seminara. Deo organizacije pao na mene. Pustili koordinatora seminara, seminari se završili. Više nisam predavao u Petnici.

Rešili da živimo zajedno. Vratio se u Beograd. Čuo da je u nekoj agenciji kreativni direktor otišao preko noći u drugu agenciju. Pokucao na vrata i dobio posao. Dobio da radim na projektima za Microsoft.

Za promociju Windows XP-a na srpskom za sajam knjiga uradio fotomontažu tastature sa ćiriličnim slovima. Odštampali veliki format. Svi tražili da kupe tastaturu. Rešili da štampamo nalepnice sa slovima za tastaturu. U nekoliko serija odštampali oko 100.000 nalepnica. Počeo direktno da komuniciram sa timom iz Redmonda oko stvari za domaće tržište.

2004.

Pomogao oko lokalizacije Office 2003 sistema na srpski. Uradio analogni kalendar. Svi se oduševili.

“Penzionisao” Windows 98. Uradio kampanju kojom je objavljeno da više neće pružati podršku za ovaj operativni sistem.

Uradio brand book za Sinergiju 04. Modifikovao broj 04 da izgleda kao grafika iz Office 2003.

Nesposobni došli na vlast. Opet se smorio oko politike.

Mislio da ću dobiti posao u Microsoftu, zaposlili drugog. Dao otkaz i otišao u drugi kreativni studio.

Započeo rad na časopisu “Hi-Files” kao art direktor. Učestovao u radu sledećih 5 godina.

2005.

Učestovao u formiranju nove Dizajnzone. Danas sam jedan od administratora.

Prijavio se za Najslabiju kariku, otišao krajem aprila i pobedio. Kviz emitovan u maju. U junu nam obili stan, nisu ništa našli. Karići isplatili novac u avgustu.

Preselili se. Potrošili smo sve pare od Karike. Ostala samo veš mašina. Pametna investicija, imamo je još danas.

Počeo da igram igru World of Warcraft. Ubio brojne zmajeve i druga čudovišta i stekao prijatelje širom Evrope.

2007.

Počeo da radim u kompaniji koja distribuira video igre za brendove Electronic Arts, Disney, Ubisoft i druge.

I dalje igrao WoW. Napravio jednu od 1000 najboljih ekipa u igri. Komandovao armijom od preko 400 ljudi, vežbao engleski.

2008.

Oženio se.

Pomogao postavljanje Games prodavnica kao brenda u maloprodaji video igara.

Prvi put brendirao kompletan sajamski štand.

2009.

Rešio da promenim život.

Počeo ponovo da aktivno pratim trendove u novim medijima i tehnologijama.

Prestao da igram WoW. Organizacija koju sam napravio u igri nastavila da živi na osnovama koje sam postavio. Ponosan.

2010.

Započeo program dijete. Oslabio preko 10 kilograma za prvih mesec dana.

Shvatio da mogu svoja znanja o novim tehnologijama i iskustva sa dijete da spojim i napravim blog o tome. Napravio blog, pisao redovno, postao popularan posle 6 meseci kada sam objavio da sam oslabio 40 kilograma.

Promenio firmu i počeo da radim za kompaniju koja distribuira računarsku opremu. Počeo da radim na brendovima Asus, Western Digital, Dell, Fujitsu, Verbatim i sličnim.

Počeo da dobijam brojne ponude za projekte van firme u domaćoj Internet zajednici…

…vratio se u igru.