iA


Iz Srbije, iz budućnosti, s ljubavlju…

by ivancosic. Average Reading Time: about 5 minutes.

Tog prvomajskog jutra, dve hiljade pedeset i neke, stariji čovek izašao je ispred svoje kuće. Miris rose na juče-pokošenoj travi i sunce koje je već odskočilo desno od Dunava u daljini, nagoveštavali su lep dan. Svi su tu, cela porodica, provešće zajedno taj dan i to je trenutak kojem se često radovao više nego nekim drugim praznicima. Videlo se da je zagazio u svoju sedmu deceniju, ali se isto tako po njemu videlo i da je zadovoljan svojim životom. Prišao je stolu, obrisao kratko dukserom stolicu okvašenu rosom, i spuštajući šolju sa kafom na sto, sede i zagleda se u daljinu…

Bio je zadovoljan svojim životom. Uskoro će se svi ustati, za koji sat će sa sinom, zetom i dva unuka paliti vatru za roštilj, dok će ostali deo ručka vredno pripremati njegova supruga, ćerka i snaja, dok će se devojčice igrati na travnjaku iza kuće. Voleo je taj 1. maj, uvek se trudio da taj dan bude njegov, bez obzira na obaveze, da taj dan posveti sebi, prijateljima, svojoj porodici… Meso je pripremljeno, stoji u pacu još od juče, piće je nabavljeno, još da stigne kum i sve je spremno.

coffee

Otpio je prvi gutljaj kafe, toliko poznat. Uvek je kafu pio iz veoma velike šolje, uvek. Poznat ukus godinama unazad. Zadržao je kratko šolju ispred sebe zagnjurivši nos duboko u nju. Kroz miris počeše da naviru sećanja…

Setio se kako su nekada on i kum počeli da prave softversku firmu u Srbiji, takozvani “start-up”, kako su provodili dane trudeći se da njihov proizvod bude što kompletniji, a opet da ga što pre predstave tržištu. Miris kafe ga priseti i neprospavanih noći dok su pripremali prvu prezentaciju za investitore, prisetio se svih uspona i padova i ogromnog rada koji su uložili u kreiranje kompanije, pa prvo rad u zajedničkom, a onda iznajmljivanje prvog poslovnog prostora, zapošljavanje ljudi, vođenje firme pored razvoja proizvoda… Onda se setio i prve svađe oko prodaje kompanije, koju su kasnije ipak prodali za premalo para, ali su novac uložili u novu kompaniju sa novim proizvodom koja im je donela slavu i novac od kojeg i danas lepo žive. Danas njihova druga kompanija i dalje živi, a oni i dalje pomažu u upravljanju mada su davno prepustili kormilo mlađima. Vreme i dalje provode savetujući mlade koji i danas počinju…

Uz drugi gutljaj setio se još dalje… davne 2014. godine. Tih godina je puno ljudi pričalo o tome kako su softver i outsourcing jedan od načina za izlazak iz krize, ali je malo njih u to verovalo. Tržište je tih godina prestalo da bude lokalno, Internet je omogućio pristup globalnom tržištu proizvoda i usluga. Neke od kompanija su već uveliko bile na tom putu, a dosta mladih je bilo zainteresovano za rad u ICT sektoru. Tih godina najbolji način za upoznavanje ljudi koji se time bave ili žele time da se bave je bilo kroz prisustvo raznim konferencijama, a aktuelnosti su se pratile kroz neki od sajtova, kod nas ili u regionu.

Uz treći gutljaj se setio kako je pre te 2014. godine propustio dosta konferencija, ranije u Nišu, pa na Paliću, u Zrenjaninu, Kikindi, Vršcu, na planinama, na moru, ali da je pred taj 1. maj čuo za jednu koju nije želeo da propusti: StartitFEST. Uz roštilj je svom najboljem prijatelju, koji će mu kasnije postati kum rekao:

– E, brate, vodim te na jednu konferenciju!

– Kakvu bre konferenciju?

– Jednu konferenciju o startapima, ti si brate dizajner, ja sam programer, daj da se malo povežemo sa ljudima, frilensujemo za strance već 5 godina, i živimo od prvog do prvog.

– Pa šta nam fali? Vidi nas kako uživamo!

– Pa ne fali nam ništa, ali brate možemo mnogo više, idemo tamo, super je program dolazi preko 500 ljudi minimum koji se bave raznim stvarima, da upoznamo ko šta radi, i tako to.

– Ko to organizuje?

– Pa ona StartIT ekipa, linkovao sam ti par tekstova sa njihovog sajta, one ideje što smo mi imali, ali ih nismo realizovali, a posle se neko drugi setio pre nas.

– Aha, znam…

*

Matori pogleda u daljinu… i pomisli kako njegov život verovatno ne bi bio isti da tog 1. maja nije ubedio svog najboljeg prijatelja da odu zajedno na konferenciju, na kojoj su ih predavanja podstakla da konačno jednu od svojih ideja “pretoče” u svoj proizvod. Na toj konferenciji upoznali su i mnogo ljudi “iz industrije” čija iskustva i poznanstva sa njima su im značila još dugo dugo u životu.

*

Unuka izađe iz kuće, sede mu u krilo i upita ga:

– Deda, zašto plačeš?

– Ma, ništa ćero, upalo mi je nešto u oko…

U to se zaustavi veliki džip iz kojeg izađoše stariji krupni čovek i jedna gospođa sličnih godina, čovek zaurla:

– De si kume, od sinoć sam gladan, jel’ spremno meso? Jel su svi tu? Ajde mala, idi budi ostale, prvi maj je!

– Dobrodošao Kume, sve je spremno… Sad su svi tu…

* * *

Ova priča je (pogađate) izmišljena, vidimo se na StartitFest-u, gde verujem da će neke nove slične priče započeti, jer ova ili neka slična priča može biti vaša…

Nadam se da će vam ova priča makar skrenuti pažnju, jer ne znam šta mogu da uradim interesantnije da bih vas pozvao na konferenciju koju pravi StartIT ekipa. Ono što su oni za ovih nekoliko godina unazad uradili za startup scenu je neizmerno, i dovoljna garancija da će ovaj događaj biti nešto o čemu će pričati i čega ćemo se rado sećati u budućnosti… Da vam pričam o temama, predavačima i ekipi koja će biti tamo nema poente (em što ima na sajtu sve), ta energija na ovakvim konferencijama je nešto što treba osetiti, vidimo se!

Još uvek nema komentara na ‘Iz Srbije, iz budućnosti, s ljubavlju…’

Ostavi komentar