iA


Domaći političari i “taj” Internet

by ivancosic. Average Reading Time: about 5 minutes.

Izbori su valjda u maju. Situacija se zahuktava. Političari zauzimaju busije, angažuju savetnike, neki su izabrali strane, neki još uvek nisu dobili dovoljno dobre cifre da bi pristali, a mi neumitno ulazimo u izbornu godinu. I dok Ivan nakolo deli Sun Tzuovo “Umeće ratovanja” ljudima – oni koji treba da znaju kako da vode bitke, deluje kao da je za njih kasno ili odbijaju da bilo šta nauče.

Da li će se izbori dobiti na društvenim mrežama?

Već dugo želim da napišem ovaj tekst, valjda je uvek bilo nekih razloga zašto ne i uvek su se dešavali super povodi zašto da, ali nikako da se to desi. Glavi povod za tekst je misao koju je rekao Kruno Vidić na panelu o političkom marketingu na biZbuZZ-u u Nišu, početkom novembra. Ovo je zapravo odgovor na pitanje koje se toliko puta vrtelo ove godine – “Da li će se izbori dobiti na društvenim mrežama?” Ko nije kliknuo na link iznad evo tog odgovora, želim da podsetim pre nego što uđemo u 2012. godinu:

“Izbori se neće dobiti NA društvenim mrežama, ali se u budućnosti neće moći dobiti BEZ društvenih mreža”

Ovo su izgleda političari shvatili i polako pristižu na društvene mreže i domaća politička scena na Internetu se lagano formira. Koliko god mi naglašavali na Tviteru prednost otvorene dvosmerne komunikacije, u praksi imamo nekoliko stilova, prepoznaćete ih:

  • Starosedeoc: “Odavno sam na društvenim mrežama, tviteraš sam u srcu, političar po pozivu, nažalost”
  • Gary Cooper: “Znam, ne volite me, ali eto, došao sam na Tviter, pucajte, imam hrabrosti da izađem pred brojnije od sebe”
  • Banzai Marsovac: “Stiiiiiiigli smo, zapratili smo 2000 ljudi, sad vi nas pratite, nismo ništa tvitnuli, sve smo završili, jaje nam je avatar, ili možda nije, šta sad treba da radimo, čemu služi Tviter, banzaaaaaaiiiiii…”
  • Dalaj Lama: “Ja sam tu, ne pričam ni sa kim, ali želim da me svi slušate šta ja imam da kažem”
  • Godo: “On će doći na Tviter, ali ne još” (upućeni to najavljuju)

I tako na Tviteru uvek interesantno, napadaju se ovi koji su u Gari Kuper stilu čim nešto smeta, uzaludno se odgovara ovima koji su u Dalaj Lama fazonu, kritikuju se i jedni i drugi u dosluhu sa starosedeocima, a kad te neki opštinski odbor zaprati na svoj banzai način, obično dobije kratki odgovor i blok…

Meanwhile on Facebook…

…i na sajtovima medija. E tu je “masa”. Znamo da tamo ima najviše posetilaca.  Najveći broj ljudi posećuje medijske sajtove (da ne bi plaćali novine) i Facebook – (da bi mogli da se muvaju, bez da plate piće). Tu je glavna igranka. Kako su za pomenutu nemaštinu u njihovim očima krivi samo i jedino političari i to: za jedne su krivi političari koji su ruinirali zemlju devedesetih, i sa njima identifikuju polovinu sadašnje scene, za druge oni koji su posao “nastavili”. Kako je tviter koliko toliko dvosmerna komunikacija, na medijskim sajtovima i na Fejsbuku smo svedoci ogromnog broja prljavih i negativnih kampanja.

Prva strana je pozitivna. Kao neki političar je nešto uradio i onda ide salva lajkova, deljenja i slično, kao da je otkrio lek za rak. Ovo mi deluje kao da nema mnogo efekta, ali stvara osećaj da se nešto radi.

Druga strana je negativna: dobije se povod i onda se po tome ospe drvlje i kamenje. Dragan Varagić je ispratio priču o armijama komentatora iz svog ugla nakon teksta u Blicu. Ono što mi je najinteresantnije jeste odbijanje određenih stranka da priznaju da imaju ovakve “alate” na raspolaganju. Kroz praćenje političke scene u poslednjih 13 godina, poznato mi je da stranke imaju timove za sve.

Poslednje utočište

Ono što meni u stvari smeta jeste što smo kroz sve ove godine došli do polarizacije društva po gotovo svakom pitanju. Jako mi je teško što ta polarizacija sada stiže i na Mrežu. Najgora stvar koja se desila devedesetih uprkos svemu je bio čuveni kontra-miting. Tada su, nažalost, udarili ljudi na ljude zbog – politike. Jako mi je žao što se takva situacija sada polako prenosi na Internet. Ta polarizacija dovodi do toga da više ne možeš da pronađeš dobru i kvalitetnu, objektivnu reč o politici, jer se odmah gleda “čiji si”.

Internet mi je nekako bio od davne 1996. kao sigurna kuća, mesto na kojem sam imao prozor u svet, ljude koji su otvorenog uma, mesto na kojem mogu da dobijem sve relevantne informacije. Dobru i iskrenu preporuku. Ne smeta mi prisustvo političara, treba da su tu, da možeš da kažeš i da možeš da im se obratiš kada je nešto bitno, ali ovo što se trenutno dešava je haotično i bez reda… Ne smeta mi ni brojnost korisnika, ne želim da zvučim kao neko kome je tesno, nego mislim da je prisustvo nekontrolisane političke propagande za domaću scenu (pozajmiću moju omiljenu metaforu od Dulnikera) “kao pušenje cigarete u barutani”.

“Dragi političaru, znam da je tvoja lopta lepša od moje lopte, ali mi se igramo sa našom loptom, na našem igralištu, već godinama. Ne smetaš, ali nemoj ni da se trpaš u prvi tim, zvaćemo te kad zatreba golman ili jedan za ekipu. Do tad čekaj svoj trenutak, nemoj da dovodiš svoju ekipu i ne svađaj me sa mojim drugarima”

Toliko od mene…

– – –

Politička komunikacija na Internetu

Umesto kraja: Pre nekog vremena pozvan sam da za Centar Modernih Veština uradim dizajn za PDF verziju njihovog priručnika o političkoj komunikaciji na Internetu, čiji su autori,  Marko Rakar, Kruno Vidić i Miloš Đajić. Danas sam dobio informaciju da je preko hiljadu ljudi preuzelo ovaj priručnik, ali po onome što vidim na domaćoj internet sceni, smatram da treba da ga preuzme još mnogo, mnogo njih. Link za preuzimanje. 

5 komentara na ‘Domaći političari i “taj” Internet’

  1. Debeloid says:

    Samo ih dovlačite na internet, posle ne može da se živi od njih…

  2. Svaka ti čast, veoma odmeren i koristan članak.

  3. Milos says:

    što bi rekli .. ćeraćemo se još. hvala ti na ovom dobrom i umerenom tekstu. :)

  4. Odmereno i korisno…:)
    A umesto novog komentara, podsetiću vas na prošli oktobar i:

    http://smisaodrustvenelobotomije.blogspot.com/2011/10/drustvene-mreze-nedrustvenih-partija.html

    😉

Ostavi komentar