iA


Digitalni nomadi na Staroj planini

by ivancosic. Average Reading Time: about 6 minutes.

“Ajde sa nama na Staru planinu?” Poziv nije uopšte zvučao neverovatno, ali sam ispalio uobičajeni izgovor “Ne mogu, imam posla”, “Pa možeš da radiš gore, Wi-Fi radi svuda, ajde ne moraš odmah da potvrdiš, razmisli pa javi…”  Bio je vikend i radilo se o blogersko-tviteraškoj ekskurziji i poseti novo-otvorenom hotelu na Staroj planini od nekoliko dana, pre zatvaranja skijaške sezone za ovu godinu. Prijatelji iz Knjaževca su mi već neko vreme pričali o tom hotelu, ali sam sada prvi put skočio na web sajt hotela Stara planina, da vidim šta sve ima tamo… Jedan poziv ljudima koji su bili gore da proverim “da li Taj Internet stvarno radi dobro” je bio dovoljan i rešio sam da pođem…

Kako do Stare planine?

Umesto da krenemo sa dva auta u startu, ipak smo krenuli u ponedeljak jednim, pa nam se sutradan pridružio drugi deo ekipe. Opet su usledili pozivi da proverimo koji je najbolji put do “gore”. Prema onome što smo dobili od informacija, svi putevi do Stare planine vode preko mesta Kalna koje se nalazi u blizini Knjaževca. Do Kalne je moguće stići ili tako što se odvojiš pre Pirota levo, ili prečicom iz Svrljiga, ili od Svrljiga otići putem do Knjaževca pa onda produžiti dalje. Najbliži put je “prečicom” iz Svrljiga do Kalne, čime se izbegava kruženje preko Knjaževca, ali smo dobili informacije da taj put nije u najboljem stanju i da je bolje da prođemo kroz Knjaževac. Odmah moram da napomenem da me je taj put kroz kraj kojim sam pre dve godine išao u Knjaževac potpuno oduševio izgledom. Ne preterujem kad kažem da kada se skrene kod Niša ka Sofiji (Pirotu) i kada se sa njega odvojite ka Svrljigu prolazak kroz dolinu ka Knjaževcu izgleda kao srpska verzija Toskane ili Provanse. Stvarno je prava šteta što je taj kraj poprilično nerazvijen, a nekoliko deponija uz put narušava savršen pogled i uživanje u pejsažima.

Finalni deo puta, kojim smo morali da prođemo i u povratku od sela Kalna, a naročito pred sam vrh je ujedno i jedina negativna impresija sa celog puta – put je, blago rečeno, očajan. Verujem da su seoski putevi u nekim krajevima Srbije bolji od ovoga. Još veći problem predstavlja kombinacija kvalitetnog i starog, lošeg puta, koji se sporadično smenjuju. Taman kada pomisliš da si prošao najgori deo i da je sad dobar put, opet naiđeš na rupe i usled nepažnje možeš žestoko da oštetiš auto.

Novi hotel na Staroj planini

Ipak na kraju puta nas je čekala svojevrsna nagrada, dolazak do novog hotela. Prva stvar na koju smo naišli je veliki parking ispod celog hotela, u maniru poznatih domaćih šoping molova. Jedna od malih prednosti ovog hotela u odnosu na hotele na drugim skijaškim i planinskim centrima, koju će svaki vozač znati da ceni. Dok se vi odmarate u novom hotelu od napornog puta, na to ima pravo i vaš auto. Drugo oduševljenje bilo je rezervisano za apartman. Bili smo smešteni u senior apartmanu za četiri osobe koji je imao dve spavaće sobe, svaka zasebno kupatilo, sa velikim dnevnim boravkom koji komotno može da prihvati druženje do desetak ljudi bez da se guraju. Treće oduševljenje bilo je Internet. Kako smo u prirodi geek-ovi koji su poneli “posao sa sobom” odmah smo pristupili testiranju brzine Interneta, U celom hotelu je dostupan bežični Internet koji radi savršeno, a testirana brzina je bila od oko 6Mbit/s u dolaznom do čak (iznenađujuće) 9Mbit/s u odlaznom saobraćaju.

Smeštaj u novom hotelu je na bazi polupansiona. Doručak i večera (švedski sto) se poslužuju u velikom restoranu, u kojem možete i ručati “a la carte”, a pored restorana od ugostiteljske ponude tu je veliki lounge bar i picerija koja se nalazi na drugom kraju hotela, za koju verujem da će biti mnogo popularnija kada bude toplije zbog pogleda koji se pruža sa terase. Hrane ima u izobilju, i stvarno je vrhunska i raznovrsna.

Spa centar poseduje bazen i poprilično veliki prostor oko bazena, tako da se gotovo nikada nema osećaj gužve. Tu su đakuzi, sauna, i parno kupatilo, pa ko šta voli može stvarno da uživa. Tu je i fitnes centar sa pogledom na bazen, pa ko želi da održava kondiciju u zatvorenom, može i to.

Lepi mali ljudski detalji…

Kako su prijatelji sa kojima sa bio na Staroj planini stalni posetioci konferencije Etrgovina koja se održava na Paliću svake godine, nismo mogli da ne primetimo da je deo usluge veoma sličan onoj na Paliću. Kasnijim razgovorom sa ljudima koji vode hotel shvatili smo da ima razloga za to, deo ljudi koji su “postavljali” hotel su došli baš sa Palića i uticaj na ponudu je svakako vidljiv. Nevezano za samu ponudu,  posebno sam primetio uslužnost osoblja koje sam hvalio na svakom koraku. Za konobare sam imao utisak da poseduju posebne nindža veštine, jer se pojavljuju baš onda kada su ti potrebni, kada želiš nešto da im zatražiš oni ti već to donese i slično, uopšte nisam skapirao kako to izvode. Sa druge strane spremačice koje obilaze sobe nastupaju u maniru pit-stop ekipa Formule 1. Ulaze zajedno, završavaju sve maksimalnom brzinom i ostavljaju sređene sobe pre nego što su i ušle. Okej, malo preterujem ali stvarno su me oduševili ljudi.

Skijališta Srbije

Nisam skijaš, rođen sam u ravnici i to su verovatno razlozi zašto nisam nešto posebno orijentisan ka planinama. Ipak gondola koja kreće od samog hotela privukla me je da se odvezem do vrha, obiđem podnožje Babinog zuba, i vratim se laganom šetnjom do hotela. Ovo je jedan od tri ski centra u Srbiji, i kako smo “zakačili” poslednje dane ski sezone, prvi put sam poželeo da sam stvarno skijaš. Ipak ne bih se sada frljao sa raznim terminima, kvalitetima staza, dužinom i slično, obiđite i isprobajte sami.

Digitalno nomadstvo na Staroj planini


Foto: Natalija Stanivuk

Digitalnim nomadima se nazivaju ljudi koji mogu da obavljaju svoje poslove nevezano za lokaciju na kojoj se nalaze. Interesantno je da od nas 8 koliko nas je bilo zajedno na planini, nas sedmoro nesmetano obavljalo svoje poslove i iz samog hotela. Mada je danas sasvim uobičajeno da posao obavljaš kako od kuće tako i iz kafića ili restorana u velikom gradu,  ovo je prvi put da sam bio toliko “daleko od kuće”, a da moj posao nije skoro uopšte trpeo. Ovaj hotel je idealan za “radni odmor” ovog tipa, svež vazduh, raznovrsna ishrana i mogućnost rada iz bilo kog dela hotela, da li ćeš izabrati kafić, restoran ili raditi u sobi, apsolutno je svejedno. Već sam maštao i zamišljao različita scenarija da se ovde odvojim sa “ekipom” koja bi cela radila na nekom budućem projektu na istom mestu, izdvojena iz svakodnevne gužve, fokusirana na rezultate.

Od moje ekipe još su Sandra i Branko napisali svoje blog postove pa pročitajte i njihove impresije. Takođe nekoliko nedelja pre nas Staru planinu je posetila ekipa Hiishii studija, pa pogledajte i uživajte i u Katarininoj reportaži.

7 komentara na ‘Digitalni nomadi na Staroj planini’

  1. djole_jovanovic says:

    A karaoke party nista?! Samo bih da kazem 2 reci… “Ćooosaaa noosaaaa” :)

  2. Divna nam je bila ekskurzija, jedva čekam sledeću!

  3. Janko says:

    Meni ovo zvuči više kao nešto gde bih mogao da se preselim ovog trenutka, nego kao radni odmor. Šta stane u ranac ide samnom, ostalo voljno. I zbogom civilizacijo :)

    Super tekstić!

  4. BRANKKO says:

    Ne mogu da se ne složim sa svime gore navedenim, nego ne javljam se zbog toga, nego da pitam: je l’ vratio neko na kraju onaj IPTV koji smo hackovali za karaoke? :)

Ostavi komentar