iA


Stan na kredit u Srbiji

by ivancosic. Average Reading Time: almost 8 minutes.

Početkom oktobra, tačno pre 13 godina, prvi put sam prespavao u zakupljenoj sobi u Beogradu, u malom stanu kod hale Pionir. Za 13 godina živeo sam u 7 različitih stanova (hvala svima koji su mi do sada pomagali oko selidbi).  Do danas, na stanarine zajedno sa cimerima, a kasnije i sa svojom dragom dao sam raznim gazdama oko 35.000 eura.  Za Božić, 2012. godine, konačno su se neke kockice složile i rešili smo da kupimo stan. Koliko god da košta, nismo više želeli da “bacamo pare” za stanarine.

Pripreme

Napravili smo plan da nam porodica pomogne koliko su u mogućnosti za učešće, da podignemo subvencionisani kredit i da kupimo stan u novogradnji (uslov za subvencionisani + možemo da povratimo PDV zbog kupovine novog stana). Izbor je u tom trenutku očekivano pao na Naselje Stepa Stepanović, koje je tada počelo da se gradi pod parolom “jeftini stanovi za mlade“. Stanovi su možda jefitini ukoliko dođeš, kupiš stan i useliš se, ali za kupce stana preko kredita, koji treba da plate stan u izgradnji po punoj ceni, da godinu dana plaćaju rate kredita (najčešće kao u našem slučaju paralelno sa kirijom za stan u kojem živiš), to i nije bilo baš tako jeftino. Ipak, na papiru je delovalo kao jedina dobra ponuda u datom trenutku, ali je za tu odluku bilo neophodno dosta hrabrosti. Kada smo odabrali stan i otišli da ga vidimo, tada je bila iznad njega samo ploča i započet stan iznad, a mi smo odabrali stan na prvom spratu. Mislim da je to dovoljno objašnjenje koliko je zgrada bila izgrađena u tom trenutku.

Podizanje kredita

Kako je bilo potrebno da pronađemo banku koja će nam dati kredit, ovo je zahtevalo posebne pripreme. Godina je odmicala, a bilo je određeno samo 250 subvencionisanih kredita za ovo naselje. Drugi deo priče je da smo mogli da podignemo kredit samo u jednoj od banaka koje su investitori u naselju, tačnije u grupi zgrada za koje smo zainteresovani. Tako smo dobili spisak od šest banaka. Od toga su dve odmah ispale, jer “još uvek nisu pripremili proceduru za to naselje” često nam postavljajući pitanje “a što toliko žurite?“. Drugi test je bio elektronski: Postavili smo okvirnu računicu koliko nam para treba i hteli smo da vidimo ko će od banaka moći da odgovori mailom. Ovde je otpala još jedna banka, jer su nam odgovorili da ovakve stvari ne odgovaraju mailom, već da možemo doći u poslovnicu. Od tri koje su nam odgovorile, nismo imali kako da ih poredimo, jer nismo znali taj sitan detalj subvencionisanih kredita – da su finansijski uslovi isti. Tako smo od 3 banke dobili ponude koje su se u iznosu rate razlikovale u svega par eura na mesečnom nivou.

Kako je jedna od te tri skoro tražila, karikiram “uzorak DNK, životno osiguranje i sistematske preglede kod njihovih doktora” i od njih smo odustali i ostale su nam dve. Interesantno – domaće banke. Jedna od njih je bila AIK-Banka. Setio sam se da su krajem 2011. godine baš tokom biZbuZZ konferencije lansirali internet kampanju povodom štednje i kontaktirao sam ljude koji su vodili njihove naloge na društvenim mrežama. Stupio sam u kontakt sa njima sa jednostavnim zahtevom – “nemam pojma oko kredita, treba mi osoba koju ću moći sve da pitam što me interesuje“. Dobio sam ime osobe koja će voditi moj kredit, i otišao sam da se dogovorim. Odmah smo se dogovorili, nije me bio blam da pitam bilo šta što me je interesovalo, a pomenuta gospođa se oduševila kada sam sve što treba da se uradi želeo da napravim u vidu task liste (kao quest u igrici, kada ideš i rešavaš jedno po jedno).

Na prvo pominjanje AIK Banke nisam imao nikakve asocijacije. Nisu mi bili mnogo poznati, nije bila u pitanju neka strana, fensi banka, nisam znao šta da mislim. Međutim, u međuvremenu, dok sam čekao određene procedure da se završe, razgovarajući sa prijateljima i rodbinom koji su stariji, ozbiljni u svojim poslovima, svi su me uverili da je AIK Banka zapravo ozbiljna domaća banka, ali da je tek od pre par godina počela da radi sa fizičkim licima, da je dosta, dosta dugo jedna od veoma ozbiljnih banaka u poslovnom svetu. To mi je ulilo dodatno poverenje. Konačno daljim istraživanjem shvatio sam da je AIK Banka posebna i za naselje u kojem sam kupovao stan. Da je jedan od najvećih (kreditora) investitora. Valjda se tako kaže, nadam se – u prevodu za ljude kao što sam ja: jedna od banaka koje su investitorima dale novac za izgradnju i za zgrade koje su oni finansirali možemo da budemo sigurni (koliko je to u Srbiji moguće) da će biti završene.

Paralelno sa mojim podizanjem kredita postavili su i mikro sajt AIK Krediti koji je budućim kupcima objašnjavao proceduru podnošenja kredita, po stavkama. Iskreno, to je jedan od najboljih načina da običnim ljudima kao što sam ja objasnite ovako nešto. Nešto svedeniju verziju sam ja već imao u tom trenutku, od moje službenice u banci, ali sam od tog trenutka koristio tu sa sajta i drugima koji su me pitali kako se podiže kredit linkovao direktno. Odabrao sam banku po sistemu: “Mnogo ću se smoriti sa Državom oko svih ostalih procedura, najbolje da imam banku koja će mi pomoći u svemu, nemam vremena još i sa njima da se bakćem“. I stavarno su opravdali moja očekivanja.

Deo iskustava o podizanju subvencionisanih kredita sam ispričao i za KursorTV

Država na drugoj strani

Fenomenalno je koliko zapravo shvatiš kakva je država u kojoj živiš tek kad se upustiš u posao sa njom.

U mojoj glavi:

1) kupujem stan u državnoj stanogradnji

2) izaberem stan

3) podignem kredit, oni završe papire i gotovo, moje je da plaćam rate

U praksi izgleda ovako:

1) biraš stan od (države) Građevinske direkcije Srbije, potpisuješ ugovor, overavaš ga u Sudu (plaćaš overu državi)

2) plaćaš učešće (koje se računa kao kapara) a ako ti (ovi iz države) ne odobre kredit propada ti kapara

3) kredit mora da se osigura kod NKOSK – platiš državi

4) stan mora da bude upisan u katastar (država) i zato se čeka 30ak dana

5) zbog čekanja na katastar, moraš da potpišeš aneks ugovora da prolongiraš plaćanje (opet plaćaš overu aneksa – državi)

6) kada sve prođe, i čekaš da se useliš, onda vraćaš PDV, i to od Poreske uprave (država). Ovde prolaziš u mini verziji gotovo celu proceduru podizanja kredita (toliko papira treba – plus najčešće kada ti treba da dobiješ neke pare uvek se uvodi dodatna procedura FT1P)

7) i kad se konačno dođe do useljenja nemaš predstavu zašto kasni useljenje – ipak dobiješ ključeve 30 dana kasnije, ali se ne buniš (jer ipak to je država)

8) onda dobiješ obaveštenje da je tvoj stan manji ili veći od “projektovanog”. Ako je tvoj stan veći moraš pre dobijanja ključeva da platiš razliku, ako je tvoj stan manji, onda čekaš da te pozovu iz (države) Direkcije da ti oni plate (ovo se isto čeka oko mesec dana)

9) u oba gornja scenarija opet se ide na overu aneksa koju ti plaćaš u Sudu (državi)

Najtužnije u svemu ovome je što je stav Građevinske direkcije Srbije (države) zasnovan na nekom posebnom zen – budizam stilu, koji nikad ranije nisam video u praksi. Oni nisu nadmeni, buntovi, ne možeš da uđeš u svađu sa njima (što ja naročito volim) – oni su sve vreme u fazonu “nema veze, mi vas ne teramo, ako vi nećete ima ko hoće“.

Logične nelogičnosti kupovine stana u Srbiji

Konačno postoje i brojne nelogičnosti koje otežavaju kupovinu stana. Kada ih spomeneš nekome prvo što ti odgovore je “pa logično“. Jeste logično negde drugde, osim kada si ti u situaciji da treba da kupiš stan.

  • Ako nemaš stalni posao – nema kredita (niko neće uzeti u obzir to što za 10 godina života u Beogradu si morao od nečega da plaćaš stan, najčešće u visini rate kredita)
  • Da bi podigao kredit treba ti ugovor. Ugovor se potpisuje sa 5% kapare. Ako ne uspeš da podigneš kredit, kapara odlazi prodavcu. Treba debelo da budeš siguran da ćeš dobiti kredit da bi stavio 5% vrednosti stana “na kocku”
  • Da bi vratili PDV treba da su vam svi članovi domaćinstva prijavljeni na istoj adresi u vreme potpisivanja ugovora. Ako niste bili prijavljeni na istoj adresi (jer recimo neki stanodavac nije hteo da vam to dozvoli) onda morate u Sud da biste uradili izjavu dva svedoka da vi i vaš supružnik živite zajedno (džaba vam venčani list koji ste isto priložili)

U svom stanu…

Na kraju… Ništa od toga nije teško kad sedneš na terasu u svom stanu, i popiješ kafu ili dočekaš goste. Krajem jula, konačno smo dobili ključeve od svog stana. Sređivanje, nabavka nameštaja i tehnike, radovi i sitne prepravke… Sad ništa nije teško, ali trebalo je doći do toga…

14 komentara na ‘Stan na kredit u Srbiji’

  1. Radoznali says:

    Svaka cast Ivane na akciji, sa srecom nek vam je! :)

    Mene interesuje zasto su toliko ti stanovi skupi, navodno je Deneza predala gradu objekte po 180eur/m2. Ko li se tu ugradio do 1300eu/m2… hm…

  2. Cestitam novi stan!

    Imao sam komentar vezan za bezobrazne kamate i uslove kreditiranja vezane za Srpske banke, losa ekonomija i ostalo… ali necu je objaviti, ipak je useljenje u prvi stan fenomenalan osecaj i ne bi zeleo da ti pokvarim! 😉

  3. Slavica Jovanovic Kubat says:

    Coso,

    nek ti je sa srecom, majstore!!!
    I uzvaj u kafici na svojoj terasici koliko gooood mozes!!!

  4. Nikola Komadinić says:

    Nice, imate drvo. Meni izrasle nove komsije. Uživajte dok ne zatreba još stolica.

  5. Boris says:

    Ha ispratio sam useljenje na 4sq pre par meseci.

    Pošto sam u sličnoj situaciji (osim što sam podstanar ravno 21 godinu), i Stepa je jedna, a ako ne i jedina, a opcija. Mene najviše interesuje tvoj utisak o kvalitetu tih stanova. Možda bi mogao da napišeš i o tome malo.

    Na kraju, a čestitam na svemu. Treba hrabrosti, sreće i živaca upustiti se u sve to.

  6. Anja says:

    e konacno ste to docekali, sad uzivajte 😉

  7. Da si ti meni ziv i zdrav i uspesno ga otplacivao – uzivao u njemu. Ja sam u klubu vec 6 godina i ostalo je jos 19, dugih…ali mora se nekako

  8. Eniac says:

    Ljubav za Ćosiće <3

  9. Mirjana says:

    Ivane,
    čestitam na upornosti i useljenju. Lepo je piti kaficu na svojoj terasi :)
    Imam slično iskustvo u prošloj godini, samo sa mnogo gorom pričom vezano za banku. Banka sa kojom sam ja u priči, je išla na fazon “lako ćemo” uz moje poštovanje svih postavljenih pravila.Danas, godinu i nešto kasnije, imam osnove da ih gonim po raznim osnovama (sudski, prigovorima a NBS-u, prigovorima Ratel-u itd.). Bojim se da ću i ovde biti strpljiva i uporna do kraja, kao i u slučaju procedure stambenog kredita, analize svega vezano za ovu problematiku i svega usputnog, pre i posle useljenja (prema drzavi, banci, poreskoj upravi i ostalim institucijama kojima je potrebno obratiti se, za različite papire).

  10. Vesna says:

    Sjajan tekst. Ne znam kako sam došla do ove stranice i sajta ali je sigurno da cu ubuduće biti čest posetilac iste. I da što češće uživaj u kafici na svojoj terasi.

  11. Ptiki says:

    Forma čuva pravo :)
    Sa tolikim papirima, ugovorima i aneksima, potvrdama, knjiženjima, uverenjima i overama, nikom nikad neće pasti na pamet da ti nešto prigovara. Čak ni Državi.

    Sve najlepše, sad ste svoji na svome :)

  12. Sasa says:

    Uz cestitke, bih vas zamolio da mi odgovorite na pitanje vezano za povracaj pdv. Supruga i ja sada ulazimo u istu proceduru kupovin stana u naselju Stepa Stepanovic. Posto smo saznali da u trenutku overe kupoprodajnog ugovora(a to je sam pocetak kupovine stana u gds), moramo biti na istoj adresi(za sta smo naravno dobili pogresnu informaciju u gds), interesuje me kako ste uspeli da tom izjavom dobijete povracaj. Odnosno kako je tacno ona glasila, i da li je bilo problema oko nje. Otprilike da li su vas u poreskoj upravi, odbili bez pardona, ili vas posavetovali da pisete izjavu koju ce prihvatiti, odnosno da li se sve tkve izjave prihvataju ili postoje neke specificnosti.

    Srdacan pozdrav,

  13. Sasa says:

    Hvala najlepse..

Ostavi komentar