iA


Paralelni univerzum prodaje

by ivancosic. Average Reading Time: almost 4 minutes.

Zamislimo svi zajedno na trenutak jednu paralelnu stvarnost, paralelni univerzum. U tom paralelnom univerzumu ja, recimo, prodajem hamburgere. I samo ih ja prodajem… Niko drugi. Međutim ja sam vam raspisao da možete po osnovnoj ceni kupiti samo jedan. Recimo da je to 100 dinara. Ako želite dva, međutim, cena se povećava – sada je drugi hamburger 200 dinara. I strahujete od toga da želite i treći… Idemo dalje…

U tom univerzumu postoji samo jedna pumpa gde sipate gorivo. Imate pravo na jedan rezervoar. Ako želite da sipate drugi to je duplo skuplje.

Imate i pekaru gde možete kupiti samo jedan hleb dnevno po normalnoj ceni. Drugi je skuplji, treći još skuplji od drugog. U mesari isto tako, porcija vam je 200 gr, ako želite kilogram ne možete po istoj ceni kupiti sve odjednom već morate dolaziti svaki dan po svoju porciju…

Ali to je samo deo te, sada zamišljene, paralelne stvarnosti… Deluje baš jako čudno, zar ne? Teško da bi tako nešto funkcionisalo u našem svetu? Vratimo se u našu pravu stvarnost…

Mi živimo u vremenu kada se svi koji se bave biznisom bore za svog potrošača, više nego ikada. Svi smišljaju bolje i autentičnije načine da zarade, kroz odnos sa svojim potrošačima i/ili klijentima. Dobar i veran kupac je zlata vredan. Zato se moderni marketing okreće baš vernim kupcima, jer su oni ti koji će vam svojom preporukom dovesti buduće, a svojom potrošnjom povećati vašu prodaju.

Tako ćete ako puno kupite od jednog prodavca na pijaci, gotovo sigurno dobiti još malo pride, “preko mere”. Ako ste stalni u nekom restoranu dobićete bolju uslugu. Ako ste redovni u komšijskoj pekari, šarmantna pekarka će vam uvek preporučiti ono što je sveže i izabrati baš ono što je posebno dobro. U velikim marketima često možete nakon velikih kupovina ostvariti dodatne popuste na određenu robu, mnoge kompanije razvijaju posebne vrste “loyalty” programa i slično.

Svi žele da vam prodaju više. Svi žele da naprave još više profita, jer ako vi više kupujete i trošite oni više zarađuju, zar ne?

Onda ipak u ovoj našoj stvarnosti imamo kompaniju koja se zove:

Elektroprivreda Srbije

Koja je cenovna politika Elektroprivrede Srbije? Imaš svojih 350KW/h mesečno po jednoj ceni, a ako trošiš više, onda se menja cena – prvo za 50%, a posle toga – 300%.  Što je najgore, ovo je propisano zakonom. Ne znam tačno kada je počelo ovo ludilo, ali poslednja promena ovog zakona bila je krajem 2006. godine, od strane Saveta agencije za energetiku Republike Srbije. Pretplata na brojilo zavisi od kvadrature stana, dok granica takozvanih zona (zelena, plava i crvena) nije različita prema kvadraturi stana/kuće već je ista za sve.

Da kažemo sve ovo surovim jezikom istine: Kompanija Elektroprivreda Srbije KAŽNJAVA SVOJE NAJVEĆE KUPCE time što im svoj “proizvod” naplaćuje 50% do 300% skuplje od onih koji malo troše.

Da li možete ovo da zamislite u bilo kom drugom biznisu?

Ono što me najviše čudi jeste da niko o ovome ne priča.

Standardni odgovori – monopol, štednja i slično. Da li postoji, opet pitam, kompanija koja ima veću potražnju od onoga što proizvodi, a da neće da uloži u to da više prodaje?

Gde god krenete po Evropi videćete vetrenjače, solarne panele, vodenice. Što se ne ulaže ozbiljno u proizvodnju dodatnih količina struje kada je toliko tražena? Čemu restrikcije i insistiranje na smanjenoj potrošnji? Južno od Dunava na svakom koraku imamo planinske potoke koji mogu da generišu popriličnu količinu struje. Ja sam iz Vršca, dobro znam da bi Vojvodina mogla da generiše ogromne količine struje koristeći vetar i vetrenjače.

Već neko vreme se pitam – zašto niko ne priča ništa o ovome? Dokle će “relikti prošlosti” trajati kod nas? Kada će neko normalan shvatiti da neke stare stvari treba da se menjaju? Kako je to EPS postao zaštićen ko beli medved, kad je to “javno preduzeće” koje treba da bude “na usluzi građanima”? U nekim državama je već i bežični Internet postao “ljudsko pravo”, a nama ni struja nije zagarantovana… Verovatno ovaj tekst neće mnogo pomoći, ali par puta sam već u životu bio magarac koji je sam sebi postavio pitanje “ko će ako neću ja?” pa rekoh da javno napišem o tome kako je biti verni kupac jedne velike kompanije.

 

10 komentara na ‘Paralelni univerzum prodaje’

  1. @KonanVanDam says:

    O d l i č a n tekst

  2. Postoji jedna nezgodna kategorija proizvoda: ograničeni resursi. Kada su resursi ograničeni, to znači da ih nema dovoljno i da se moraju racionalno trošiti.

    S obzirom na to kakvi smo (kao ljudska vrsta mislim, ne kao Srbi), ne umemo sami da racionalno raspolažemo ograničenim resursima već ej potrebna određena vrsta “motivacije”.

    Novac je uvek bio dobra motivacija, naročito kad nam ga izbijaju iz džepa. Zato, ograničenim resursima skače cena što ih više trošimo. To povećanej cene je regulativni faktor koji nas sprečava da ne preterujemo sa trošenjem tih resursa.

    Električna energija spada u ograničene resurse.

    • ivancosic says:

      Smatram da imaju dovoljno mogućnosti da prošire te resurse, ništa nisu radili na tom planu godinama, a malima ne dozvoljavaju pravljenje mini elektrana.

  3. Pedja je vec rekao sta je glavni razlog, drugi bi bio monopol i treci, da kod nas cena EE nije ekonomska, tako da i onaj ko placa skuplju tarifu zapravo placa jeftinije nego da zivi u skoro svakoj drugoj evropskoj zemlji.

    Na kraju, ove zastitne mere postoje i u drugim evropskim zemljama, i najcesce je reseno tako sto je kWh fiksni, bez obzira na potrosnju, ali je pretplata za manju potrosnju fiksna, dok je za vecu potrosnju, preko nekog broja kWh dodatno po jedinici mere (kWh). U srecna vremena, to na kraju bude priblizno isto, a u vreme krize, taj dodatak po kWh bude znatno veci.

    • ivancosic says:

      Osim što verujem da nije takva situacija da samo penzionersko domaćinstvo može imati prvi nivo potrošnje kao sada.

  4. Ptiki says:

    Svojevremeno sam za jednu firmu radio papire za izgradnju MHE (male hidro-elektrane, do 10 MW).
    MHE se prave tako što se iz nekog vodotoka voda cevkom provuče kroz elektranu, i vrati u vodotok.
    Ta ista voda, u istu reku ili potok kako ti kažeš. Ovo je super ekološki jer se ne dira u samu reku, ribe i druga rečna fauna i flora je filterom onemogućena da udje u cevku i tako…
    Osim milion i po dozvola potrebnih za samu izgradnju MHE koje izdaju najrazličitiji organi, potrebna je i dozvola EPS-a o priključenju na njihovu mrežu napajanja strujom, kao i ugovor sa niima o prodaji te struje.
    Bilo mi je zanimljivo da čitam kako oni od MHE struju uvek kupuju po istoj, ugovorenoj ceni, i kako se MHE obavezuje na stalnost isporuke i slično.
    Dakle nije da ne znaju. Znaju, ali im se može.

    P.S. Naravno da firma nije napravila MHE, zato što je već izvršena podela Srbije medju velikim igračima ko će gde da gradi MHE.

  5. Three reasons:

    1. it’s Serbia
    2. it’s government
    3. no competition (and there never will be because of #1 & #2)

    The answer is simple: this is better in the long term

  6. miloš says:

    Ja mislim da oni nalaze nacina da zakrpe rupe u budzetu, jedini reper im je protest,pa da mi odrzavali socijalni mir uzimaju od najbogatijih da bi dali sirotiniji,. ako ne bi uzimala drzava od EPS-a povecala bi akcize za gorivo, za cigarete. Tako da stradaju monopolisti. Kad se EPS bude postao privatno vlasnistvo, svakako da ce se voditi drugacija politika, ali onda da ne zaboravimo da ne treba ocekivati socijalnu zastitu. Sve se mora platiti, mislim da je teze ziveti u takvom svetu gde se sve placa i svako placa to licno.

    • Santjago says:

      @miloš
      ako EPS postane privatan, onda i ja (po ustavu) mogu da budem privatan po pitanju proizvodnje električne energije! što znači, eolske elektrane i solarni kolektori u dvorištu, mreža ostaje državna i tada ja svoj višak mogu da prodam i norvežanima ako hoću. 😉

  7. Nikola says:

    Slična stvar i ovdje u RH :)

Ostavi komentar